Потражња за органским пољопривредним производима је присутна у свим регионима, али се константно повећање бележи пре свега у Европи и Северној Америци. Према доступним подацима за 2012. годину земље са највећим тржиштем органских пољопривредних производа су Сједињене Америчке државе, Немачка и Француска. Поред ових показатеља, важно је напоменути да највећу потрошњу по глави становника имају Швајцарска, Данска и Луксембург.

Од укупних пољопривредних површина у Европи 2,3 % су под органском производњом (земље Европске Уније 5,6 %). У последњих неколико година површине под органском производњом у ЕУ повећане су за више од 0,6 милиона хектара, што говори да потражња за пољопривредним производима који су произведени методама органске производње расте. Највеће површине под органском производњом имају Шпанија (1,6 милиона хектара), Италија (1,3 милиона хектара) и Немачка (1 милион хектара).




У 2014. години Европска комисија је донела предлог за нове строже прописе за производњу и промет органских производа који би требало да ступе на снагу од 2017. године. Као последица нових строжих прописа, могло би се очекивати да многи фармери одустану од органске производње и врате се конвенционалној.



За даљи развој органске биљне и сточарсте органске производње постоје и бројна друга, пре свега технолошка ограничења. Биљна органска производња сe суoчава са великим проблемима у заштити усева од болести и корова, што представља ограничавајући фактор у производњи. Што се тиче органског сточарства и ту постоје бројна ограничења даљег развоја, која су у значајној мери последица проблема у вези са производњом хране за животиње, која такође мора бити произведена на органски начин. Најспорије се развија свињарски сектор, због поменутих проблема око производње сточне хране, док се знатно већи раст бележи у овчарству и козарству.




Радован Шеварлић дипл. инг